"Znanje je svetlost koje osvetljava naš put kroz život."

        Fond Mladen Selak je 2019 obeležilo veliki Jubilej, 40 godina Oktobarskih Susreta, organizovane borbe za afirmaciju Mihajla Idvorskog Pupina i 45 godina od kada je Skupština SFRJ proglasila Inovacijski Pokret. Za to smo dobili prestižna priznanja Privredna Komore Srbije, Svetske organizacije pronalazača Arhimedos iz Moskve i IFI-a iz Brisela kao i Specijalizovane Organizacije UN za Intelektualnu Svojinu WIPO iz Ženeve. WIPO je bio suorganizator Oktobarskih susreta 1981., 1982., i 1984.

​

         Ko je Mihajlo Pupin, zbog koga smo dobili ovako značajne nagrade?

​

         Prvo, svetski velikan nauke koji je izučavajući Elektromagnetne talase svojim patentima udario temelj modernim telekomunikacijama pa ga je UNESCO 2014/2015 proglasio za tvorca bežičnog prenosa signala, radio talasa, mobilne telefonije i interneta. Bio je poštovan u celom svetu, a koliki je ugled uživao u SAD-u možda najbolje oslikava to što je Amerika svoju ratnu mornaricu, iz II Svetskog rata, nazivala Abraham Linkoln, sastavljenu od 19 brodova gde se prvi brod zvao Tomas Džeferson, najpopularniji američki predsednik, a jedan od brodova se zvao Mihajlo Pupin. Dok se u našoj zemlji od 1945. uništava sve što je Pupinovo, hapse se članovi UO njegove Banke u Americi Pupin je rame uz rame sa Linkolnom, Džefersonom i drugim velikanima.

​

        Drugo, niko nije toliko lobirao i pomogao Srbiji kada joj je bilo najteže kao Pupin, i tako joj digao ugled u svetu. Srpska majka nije rodila veći um od Pupina, koga smo posle I Svetskog rata polako prepuštali zaboravu i od 1945. satanizovali. Velikom srpskom i jugoslovenskom patrioti čije ukupno delo prevazilazi mere razuma, bilo je zabranjeno čak i ime da se pomene.

​

        Inovacijski pokret je prekinuo tu satanizaciju kada je 1979. organizovao prve Susrete, koji su pokazali da su reči samo pokušaj, ali nedovoljan, da se opiše šta je sve Pupin uradio za svoju zemlju. Retke su ličnosti u svetu koje su doživele Pupinovu sudbinu. U zemlji gde je rođen, kao um od izuzetne nacionalne vrednosti, bude tako malo poznat široj javnosti.

​

       Da li su ovi naši Susreti nešto promenili kroz ovih 40 godina? Jesu li se ostvarili snovi akademika Rajka Tomovića, Aleksandra Despića i Nikole Hajdina, prof.Dragutina Boškovića, dr.Koče Jončića, Mladena Selaka prvih ljudi koji su imali znanja, ali i hrabrosti, da ukažu na veliku nepravdu koja se čini Pupinu, stvarajući samo kult Nikole Tesle.

 

       Susreti su uspeli da približe Pupina svojim korenima, tome doprinose i današnja Pupinova medalja koju dobijaju jedan general ali i profesor Univerziteta, dnevni list Politika, izvanredna knjiga gosp.Simonovića kao i drugi ali smo daleko još od onoga što Pupin zaista zaslužuje. Treba nastaviti dalju borbu da Pupin dobije sve ono što ima Tesla u Srbiji, Muzej, Spomenik i veće prisustvo u javnosti da bi Pupinov sistem vrednosti približili posebno mladima koji se permanentno truju rijaliti programima.

 

      Kad smo kod spomenika, Fondacija je 2014. uradila idejni projekat sa maketom i pribavila sva neophodna dokumenta da se Pupinov spomenik postavi ispred ETF pored Tesle. Skupština grada Beograda je donela Odluku da se krene sa realizacijom. Do danas ne znamo razlog zašto je iznenada obustavljena izgradnja. Na insistiranje da se odgovori na pitanje zašto se ne realizuje Odluka Skupštine grada, za ovih 6 godina nismo dobili odgovor, koji i dalje čekamo.